СРБИ СА ОБЕ СТРАНЕ ЦЕТИНЕ

Категорија: Насловна Средњи вијек

Повеља војводе Ђурђа Воисалића којом потврђује баштинске посједе браћи Ђурђевићима

Византијски цар Константин VII Порфирогенит је половином  X вијека у своме спису „О управљању царством“ оставио податке о граници измећу српског и хрватског народа на Балкану. Једна од граничних линија била је и ријека Цетина у своме јужном току.

Срби ће постепено да прелазе преко Цетине и да у групама насељавају хрватско-далматинске крајеве. О томе свједоче и српски манастири саграђени у средњем вијеку који су опстали до данашњих дана. То су манастири Крупа, Крка и Драговић саграђени током XIV вијека.

Из прве половине XV вијека имамо двије повеље у којима се спомињу Срби и са лијеве и са десне обале Цетине. Прва од тих повеља јесте она војводе Доњих Краја, Ђурђа Воисалића који је био синовац и насљедник херцега Хрвоја Вукчића Хрватинића. Ђурађ као војвода овог дијела босанске средњовјековне државе, 1434. године, издаје повељу браћи Ђурђевићима којима гарантује њихове посједе између ушћа Неретве и Цетине, који су такође били у склопу краљевине Котроманића. У тој повељи као становници тих крајева наводе се Срби и Власи и то овако : „и у свему у чему их нађошмо да држе, било да је Србин или Влах.“ Неки трећи народ се не спомиње у овој повељи, што значи да ако је и било других народа није их могло бити у значајнијем броју па да би се споменули у овом документу. Треба напоменути да се из повеље јасно види да је становништво тога краја углавном римокатоличко, али је без обзира на то српског и влашког поријекла. Једино је питање у вези Влаха, да ли се то односи на романске влахе или српске сточаре. Могуће да је било и једних и других, али судећи по томе да су у XV вијеку имена и презимена влаха-сточара у нашим  крајевима претежно српско-словенска, и ти власи су у већини били српски сточари.

На основу историјских извора и чињеница сматра се да су Срби почели да насељавају хрватски дио Далмације неколико вијекова прије него што ће их на велике сеобе покренути турска надирања. Свакако да је бројнијих миграција Срба у хрватске крајеве било у вријеме ширења босанске државе, посебно у периодима владавине бана Стефана II и бана потом краља Твртка I Котроманића.

Двије године након повеље војводе Ћурђа Воисалића, имамо помен Срба у хрватским крајевима у повељи бана хрватског Ханжа Франкопана. У тој повељи Ханж Франкопан становнике територије којом влада спомиње Хрвате, Влахе и Србе и то овако: „И Срблин да не море отдати на Влаха, ни Влах на Срблина и да не држе Хрвати Влахов мимо еднога бравара“. И овдје су власи углавном сточарски сталеж а не етничка група, и свакако су дио српских сеоба у средњем вијеку.

Оно што је занимљиво јесте чињеница, да иако територије браће Ђурђевића граниче са Хрватима, нема помена Хрвата као становника њихових области. Са друге стране границе, на територији Франкопана спомињу се поред Хрвата и Срби, што значи да су тамо доспјели својим миграцијама из области које су припадале босанској држави, дакле поријеклом су из државе Котроманића. Босански сточари су још прије него ће Твртко освојити велике дијелове средњовјековне Хрватске и Далмације, долазили и насељавали се на тим просторима. Ови извори говоре о бројности и покретљивости српског народа у средњем вијеку који се шире и ван граница својих средњовјековних држава.

 

АУТОР: Борис Радаковић

Слични текстови

Херцеговина као приморска Србија

Поред Црне Горе и за Херцеговину се веже народни израз да је она „српска Спарта“, а у народној поезији и причама назива […]

Насловна Разно 8. фебруара 2020
УСТАШКА УПОРИШТА У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ: Цазин

Цазин се налази у сјеверозападном дијелу Босанске Крајине (Федерација БиХ), сјеверно од ријеке Уне и града Бихаћа. Налази се у средишту  тзв. […]

Коментари

Напиши коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


  1. Zlatko Petrović каже:

    Franački anali pisani početkom 9 v.n.e. govore samo o Srbima na zapadnom Balkanu. Nema ni pomena o Hrvatima koji drže velike prostore. Srbi oduvek žive sa jedne i druge strane Cetine .
    Ako je neko dolazio u Dalmaciju kasnije tò su dolazili Hrvati.

    • Најважнији историјски извор за историју наших простора у средњем вијеку „О управљању царством“ византијског цара Константина VII Порфирогенита, говори и о Србима и о Хрватима, и другим народима на Балкану и широм Европе и свијета. О Хрватима и Србима говоре и неки други средњовјековни извори. Франачки Анали, које сте поменули, не спомињу Хрвате али спомињу територијалне одреднице за народе који живе у Далмацији поред Срба. Не би било чудно да се под неким од тих назива крију Хрвати, као што имамо примјера у неким изворима у којима се Срби називају по територији коју настањују а не по њиховом племенском имену. На крају, извори који настају у скоро исто вријеме кад и цитирана повеља у моме тексту, спомиње Хрвате и Србе. Нема потребе да наше савремене нетрпељивости преносимо дубоко у историју. Срдачан поздрав.