НАРЕДБА КОЈА ЈЕ ОЗВАНИЧИЛА ГРАЂАНСКИ РАТ У БИХ

Категорија: Насловна Република Српска

Прије двадесет  седам година, 29. априла, издата је наредба која је покренула општи грађански рат у Босни и Херцеговини. Начелник реформисаног и од српских кадрова очишћеног  Штаба ТО БиХ Хасан Ефендић, 29. априла 1992. године, издао је наредбу свим општинским и регионалним штабовима ТО БиХ,  о спровођењу одлуке тзв. Предсједништва БиХ о нападу на јединице ЈНА које се још нису  повукле. Наредба је гласила:

„1. Извршити потпуно и масовно запречавање на свим путним правцима територије Босне и Херцеговине на којима јединице бивше ЈНА отпочињу извлачење техничких материјалних средстава, у непосредној кординацији са МУП-ом.

2.Извршити блокаду ширег рејона војних објеката из којих се настоји изнијети техничка материјална средства, разним врстама формацијских и природних препрека које обезбједети јединицама територијалне одбране Републике БиХ и МУП-а.

3.Ненајављеним колонама јединица бивше ЈНА и без пратње МУП-а , спријечити излазак из касарне и комуницирање на територији Републике БиХ.

4.Убрзано планирати и отпочети борбена дејства на цјелокупној територији Републике БиХ и исте координирати са штабом територијалне одбране регије, округа и Републике БиХ.

У оквиру планирања борбених дејстава планирати опсежне мјере заштите становништва и материјалних добара грађана Републике БиХ.“[1]

Пошто је српска страна веома брзо дошла у посјед ове наредбе, Ефендић је у Дневнику ТВ Сарајева покушао да негира своју наредбу:

„Добили смо, управо, факс-поруку, копију од агенције СРНА, њено сензационално откриће да је Штаб Територијалне одбране Републике Босне и Херцеговине објавио рат Југословенској народној армији!!!

Управо смо разговарали са командантом Ефендићем који је ову информацију назвао лажном.

Уосталом, лако је објавити рат, али у овој ситуацији, питање је ‘чиме’?!“[2]

О томе „чиме“ је муслиманска страна могла да води рат говори Директива издата 25. фебруара 1992. године, муслиманске паравојске познате под називом Патриотска лига, у Директиви се износи податак да Патриотска лига располаже „формацијама од вода до одреда и бригаде, укупно јачине 120.000 људи“, а предвиђало се да ће након отпочињања рата доћи „већи прилив добровољаца, припадника МУП-а БиХ, припадника ЈНА, као и снага муслиманског народа ван територије БиХ. Тиме би наше снаге нарасле на 150.000 људи.“[3]

Како видимо, муслиманска страна је располагала паравојним снагама које су могле да изазову рат у БиХ, и то је један од разлога због којег се није превише обазирала на упозорења српских политичких представника о могућој катастрофи која сe била надвила над БиХ.

Главни штаб ТО БиХ, односно њен муслиманско-хрватски дио и тзв. Предсједништво БиХ, наредили су напад на ЈНА иако је рок за њено повлачење био 19. мај 1992. године.[4] Са друге стране, нису се обазирали на јединице из Хрватске (ХВ) које су заједно са хрватско-муслиманским паравојним формацијама из БиХ, до тог 29. априла заузели већи дио западне Херцеговине и Босанске Посавине и дијелове централне Босне. Навешћемо неколико примјера:

1.Крајем фебруара 1992. године у Босанском Броду долази до првих провокација и напада на Србе.[5]

2.Трећег априла 1992, Купрес су освојиле удружене снаге локалних Хрвата и Муслимана са снагама ХОС-а и јединицама регуларне хрватске војске, након чега је дошло до злочина над заробљеним Србима и протјеривање истих.[6]  Када је српска војска ослободила Купрес, међу заробљеним хрватским војницима били су и припадници 114. бригаде ЗНГ Сплит и 1. студентске бојне из Загреба и других регуларних јединица Хрватске.[7]

3.Неке војне јединице које су долазиле из Хрватске у БиХ имале су наређење да скину обиљежја ХВ-а, да би изгледало како су они војници из БиХ. Тако је већ 12. априла 1992, јединица ЗНГ-и која је имала извршити заузимање положаја у рејону Читлука, добила ову наредбу од генерала Бобетка на крају које се ова одлука образлаже тиме, да се припадници ове јединице воде као „добровољни бранитељи своје домовине“.[8]

Јединице из Хрватске у овом периоду боре се искључиво против Срба и наравно да је то одговарало муслиманско-хрватској коалицији у БиХ, зато Главни штаб ТО није ни покушао да предузме нешто да би заштитио српско становништво. Срби су то морали урадити сами и тако је настала Војска Републике Српске.

 

 

[1] Ministarstvo za narodnu odbranu Štab teritorijalne odbrane Sarajevo, br. 02/145-1, Sarajevo, 29. 04. 1992.

[2] Senad Hadžifejzović, Rat uživo, Sarajevo 2002, 73.

[3] Šefko Hodžić, Bosanski ratnici, Sarajevo, 1998, 19.

[4] Manojlo Milovanović, Stvaranje i razvoj VRS u toku odbrambeno-otadžbinskog rata u BiH 1992. do 1995. g, zbornik radova I: Vojska Republike Srpske u odbrambeno-otadžbinskom ratu, Banja Luka, 2012, 21.

[5] Мирослав Тохољ, Црна Књига II, Патње Срба у Босни и Херцеговини 1992-1995, Цетиње, 2000, 412-413.

[6] Ратни злочини у БиХ почињени према Србима и ЈНА прије оружаних сукоба и током 1992. године, Документациони Центар Републике Српске, Бања Лука, 2001, 57.

[7] Меморандум о ангажовању Републике Хрватске у ратним сукобима у Босни и Херцеговини, Деценија страдања српског народа, Нови Сад, 2000, 391.

[8] Заповједништво ОЗ Сплит ИЗМ Плоче, класа:8/92-01/17, Ур. бр. 6030-02/92-01, преузето из књиге Јанка Бобетка „Све моје битке“ Загреб, 1996, 203.

Слични текстови

Злочин муслиманских усташа над Србима Возуће 1942. године

Независна Држава Хрватска је током 1942. године свој геноцидни план над Србима спроводила на сваком педљу своје територије коју је контролисала. Усташке […]

Најјаче муслиманске усташке милиције под Козаром током Другог свјетског рата

Независна држава Хрватска је ради организованије борбе против српских устаника и заштите важних постројења, путева и стратешких мјеста, приступила формирању и локалних […]

Срби у БиХ

Скорашњи чланци

Скорашњи коментари

Архиве

Реклама по избору