Слово у част Срба муслимана из Приједора

Категорија: Други свјетски рат Насловна

У времена тамна, када је опасно по живот било звати се именом Србин, они су били пркосно сунце Поткозарја. Успостављањем Независне државе Хрватске започео је геноцид над Србима. Сви муслимани у њеним оквирима проглашени су за Хрвате. Већина муслимана се повиновала тој одлуци, и била је лојална усташкој држави. Ипак, један мањи дио муслимана остао је достојан ријечи мостарскког ефендије Мехмеда Спахића. Ефендија је још 1892. године у листу „Дубровник“, којег су уређивали Срби римокатолици,  поручивао „браћо Срби, особито мухамеданци, не будите кукавице, већ тражите право своје, нек се види Србин што је.“

Пет дана прије велике усташко-домобранско-нацистичке офанзиве на Козару,  у Загребу је у Министарству унутрашњих послова  НДХ сачињен документ за Министарство хрватског домобранства, Главни Стожар о положају „у Бањој Луци након пада Приједора и какове су прилике владале у Приједору до његовог пада у руке партизана“ , у којем, између осталог, пише да има муслимана у Приједору који су према Србима „непријатељски нерасположени“. У истом документу, у којем се налази и цитирана језичка вратоломија, пише да се „признају као Срби“: „Софтић Мухарем чин. Шипада, управитељ вакуфског повјеренства; Садиковић, судац кот. Суда и његов отац; Фиркинадић Фуад, чин. жељ. постаје, Ситница Смајо, жељ. Чиновник, проф. Мунагић, инг. Хрустановић и други.“

Тај документ настао је на основу усташко-домобранских извјештаја након пада Приједора. Најпотпунији од тих извјештаја био је онај др Петра Гвоздића (27. мај 1942), тадашњег великог жупана жупе Лука и Сана, Андрији Артуковићу. У том извјештају срећемо помен Срба муслимана и њихове дјелатности:

„Ову свађу (између римокатолика и муслимана око превођења Срба на римокатоличанство и ислам –Б.Р.) искоришћују људи несклони данашњем поретку и држави, као на примјер Мухарем Софтић, чиновник Шипада, а сада и управник вакуфског повјеренства, који наговара имама Бибића да поведе промиџбу међу хоџама, да је политички интерес муслимана, да се држе Срба.

У томе га помажу Срби муслимани, као судац котарског суда Садиковић и његов отац, затим Фуад Фиркинадић, чиновник жељезничке станице, Смајо Ситница, жељ. чиновник, проф. Мунагић, инг. Хрустановић и многи други.“

Мухарем Софтић је страдао 1945. године. О овим људима, а вјерујем да је сличних било широм Босне и Херцеговине, не зна се скоро ништа. Сматрамо да би требали више посветити проучавању историје Срба исламске вјероисповјести, и не дозволити прекрајање историје на овим просторима О Србима муслиманима се не учи у школама, у читанкама нема стихова пјесника Срба муслимана. Зато овај текст завршавамо стиховима бритким попут сабље, из пера споменутог мостарског ефендије Спахића:

 

Што помињеш прошлост мени,

та преда мном јасно стоји.

Ја познајем поријекло,

праотаца, дједа моји!

И ја чујем гласе, што их,

с њина гроба вјетар вине:

Србин буди чедо наше,

или проклет био сине!

Слични текстови

Злочин муслиманских усташа над Србима Возуће 1942. године

Независна Држава Хрватска је током 1942. године свој геноцидни план над Србима спроводила на сваком педљу своје територије коју је контролисала. Усташке […]

Најјаче муслиманске усташке милиције под Козаром током Другог свјетског рата

Независна држава Хрватска је ради организованије борбе против српских устаника и заштите важних постројења, путева и стратешких мјеста, приступила формирању и локалних […]

Срби у БиХ

Скорашњи чланци

Скорашњи коментари

Архиве

Реклама по избору