Република Српска са правом се може сматрати баштиоником традиција средњовјековне државе Котроманића. Та духовна веза огледа се и у Дану Републике Српске који је уједно и њена крсна слава свети Стефан. Овај светац био је много поштован и у породици Котроманића и у њиховој држави која је само наставак државе Немањића чији трон је наслиједио Твртко I Котроманић 1377. године.

Тако је  краљ Твртко који је наслиједио Немањиће, на крунисању узео владарско име Стефан, а наслиједио је и остале традиције Немањића па тако и поштовање према св. Стефану. Сви краљеви из династије Котроманић носили су такође поред свог личног народног имена и владарско име Стефан, што је још једна симболика дана када је створена Република Српска. Дакле, на тај дан слави се заштитник владарских породица Немањића и Котроманића и државе којом су владали свети Стефан, затим слави се Дан Републике Српске и њена крсна слава, тако да је овај светац заштитник двије српске државе, оне из средњег вијека и данашње савремене Републике Српске. Име Стефан је владарско титуларно име које су носили српски краљеви из породица Неманића и Котроманића што је још једно јако обиљежје српског народног и вјерског идентитета. Краљ Твртко је чак саградио град и дао му назив Свети Стефан, а данас је то Херцег Нови.

У својој повељи након што је завршена градња Светог Стефана краљ Твртко пише:

„ Веома је пријатно прослављати Тебе како доликује и истинском вјером и овом, дакле побожном и радосном ријечју обратити се Теби, о првомучениче Христов Стефане. Ти се, пак, за оне што те каменоваху мољаше говорећи: ‘Господе, не узми им ово за гријех, јер не знају шта чине’. Тога ради, о многострадалниче, као што си се молио за оне што Те каменоваху – још више се моли Владици мојему Христу Богу за онога који Ти се увијек моли, призива Те и признаје Те за страдалника Христова и који сва добра дјела чини у Господу Богу својему, призивајући Тебе у помоћ, јер Твојим мољењем примих благодат од Господа Бога и удостојен бих вијенца и части и скиптра царскога мојих родитеља светих, ранијих господара српских, краљева и царева, да слиједећи животу њихову и правилима царским све недостатке исправљам и управљам у земљама Богом дарованог ми краљевства.“

Овдје се види колики је значај свети Стефан имао за краља који је ујединио традиције и добар дио територија двеју најзначајније српских средњовјековних држава. Због тога и нама као наслиједницима државе Котроманића, дан светог Стефана треба да буде значајан за наш даљи живот и опстанак на овим просторима.

Зато, свети Стефане  обраћају ти се нове генерације, моли се Владици нашему Христу Богу за оне који Ти се увијек моле, призивају Те и признају Те за страдалника Христова и који сва добра дјела чине у Господу Богу својему, призивајући Тебе у помоћ, јер Твојим мољењем примамо благодат од Господа Бога и удостојени бисмо вијенца и части и скиптра царскога наших родитеља светих, ранијих господара српских, краљева и царева, да слиједећи животу њихову и правилима царским све недостатке исправљамо и управљамо у земљама Богом дарованог нам краљевства.“