КО ЈЕ ПРВИ ЗАПУЦАО У САРАЈЕВУ 1992.

Категорија: Критика Насловна

Јуче су скоро сви медији у већем беха ентитету и „напредни“ медији код нас, објавили „данас је почела опсада Сарајева“. Јуче су скоро сви борци за људска права и људскоправашки интелектуалци, новинари и активисти зарежали против „српског фашизма.“ Дозволили смо себи, „да нам сви које смо ослобађали, којима смо омогућили да постану нације са својим државама, порекну нашу ослободилачку прошлост, прогласе нас окупаторима и хегемонистима…“ (Добрица Ћосић)

Ко је почео рат: https://www.youtube.com/watch?v=sGvJXci5mnc&feature=share&fbclid=IwAR0KvnMlyANyGrDMHjqRXVvaE-BokQafm_L1BCUxlEZ4GR-1i0krisQNsGM

Пробуђеним аветима прошлости треба рећи да је рат у Сарајеву почео оног дана када су на неуставном референдуму заокружили опцију за излазак Босне и Херцеговине из Југославије. Наставио се убиством српског старог свата 1. марта на Башчаршији. Зар сте очекивали да ће Срби пустити синовима и унуцима црнокошуљаша, да са зеленим береткама на глави наставе посао својих очева и ђедова?

Рат се драге Сарајлије наставио и 4. априла, када је након подјеле у Министарству унутрашњих послова, створена српска специјална јединица милиције. По већ раније постигнутом договору, 5. априла српски специјалци су кренули да се смјесте у Школу за унутрашње послове. Ту је требала бити „база Српског МУП-а.“ Приликом уласка у школу српски полицајци су дочекани жестоком ватром од стране око 170 „наоружаних полазника курса за милиционере из припремљених утврђења у онјектима школе, санџаклијског насеља Шанац, као и из правца града.“ Српски специјалци, њих 36 на броју „заузело је школу, ослободило све ученике таоце и заробило наоружане курсисте и руководство школе.“ Приликом те борбе погинула су и три цивилна становника Враца, а двоје је рањено.

Та „опсада“ Сарајева, како је ви зовете, почела је и убиством српског полицајца Пере Петровића. Њега су пред његовим колегама муслиманске националности убили припадници Зелених беретки. Тако сте ви почели борбу за „цјеловиту и демократску“ Босну и Херцеговину, на вјероломности и нашој крви.

Ти снајперски меци, наводно испаљени из хотела Холидеј ин,  ваших је руку дјело:

„Муслимански снајперисти су са небодера, који су као примјер братства и јединства у заједничкој држави звали Боро и Рамиз, запуцали на окупљене грађане како би овако инсцениран напад послужио за усмјеравање незадовољства према руководству СДС које се из безбједносних разлога преселило у хотел Холидеј ин…“ и тако даље, и тако даље.

Сарајево није било опсједнут него подјељен град. Једино ако се под Сарајевом не мисли само на муслимански дио града, али чак ни тад не можемо говорити о опсади: „опсада је споран појам и зато што су опседнути одржавали везу са „спољним светом“ нарочито преко мировних снага УН-а.“ Да је Сарајево гранатирано као што се данас тврди, зар би могле „опстати, и скоро нормално радити, све војнополитичке институције АРБиХ и буквално све посредничке институције међународне заједнице.“

Могли би навести још десетине чињеница и питања, али и ово је доста. Оно што ми у Републици Српској желимо Сарајеву, јесте да пронађе своју изгубљену душу. Лажима је сигурно нећете наћи. Једна од лажи је и преко 11.000 страдалих цивила у Сарајеву током рата. Мирсад Токача дошао је до потпуно другачијег броја страдалих цивила у Сарајеву:

„Od ukupnog broja ubijenih ili nestalih 5.445 civila Bošnjaci čine 3.813 ili 70,03%, Srbi 1.074 ili 19,72%, Hrvati 427 ili 7,84% i građani ostalih nacionalnosti 131 ili 2,41%. Od ukupno 8.940 poginulih vojnika Bošnjaci čine 5.713 ili 63,90%, Srbi 2.900 ili 32,44%, Hrvati 296 ili 3,31% i građani ostalih nacionalnosti 31 ili 0,35%.“ (Извор: https://pescanik.net/)

Зашто ових података нема у сарајевским медијима? Дакле укупно је страдало око 5.445 цивила, на различите начине у ратним околностима. Не тврдим да су ови подаци апсолутно тачни, али су свакако ближи истини него што су „надуване“ бројке страдалих у медијима. На жалост цивили страдају у сваком рату. Али вратите се опет на горњи дио текста да се подсјетите ко је први запуцао, како је почео рат у Сарајеву.

Нико нормалан у Републици Српској не ликује над недужно страдалима. Али и нико нормалан у Републици Српској неће добровољно пристати на испирање мозга антисрпском пропагандом, по којој су Срби вјечити реметилачки фактор на Балкану, вирус како су га звали у западним медијима. Надам се да ће Сарајево наћи снаге да погледа истини у очи. Вјерујте, ништа на лажи се не може квалитетно изградити, па тако неће моћи ни национални идентитет.

Стоп лажима: https://www.youtube.com/watch?v=szyPSOUKhQI&feature=youtu.be&fbclid=IwAR12ZQk_6DomMKdWuo6eWacz50-YpxUbTxVa21YKA6zmRpp2n0pKlQSerU0

 

Слични текстови

ПАМТИШ ЛИ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Илиндански покољ

У прољеће и љето 1941. године, усташе организују народне зборове по градовима и варошима Босанске Крајине. Главни гост и говорник на тим […]

Да је било више Смаила, не би било геноцида над Србима у Приједору 1941-1945.

Током Другог свјетског рата на подручју среза Приједор, у геноциду је страдало преко 5000 српских цивила. Од тога броја преко 1000 српске […]

Коментари

Напиши коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Срби у БиХ

Скорашњи чланци

Скорашњи коментари

Архиве

Реклама по избору