Љиљани на печату деспота Стефана Лазаревића

Категорија: Насловна Средњи вијек

У народу је слабо позната чињеница да су Котроманићи у свој грб (на штиту) ставили љиљане тек након крунисања Стефана Твртка за српског краља у Милешеви 1377. године. Још слабије је позната чињеница да љиљане срећемо и на новцу краљева из династије Немањића, знатно прије него што су га Котроманићи почели користити у своме грбу. На слици испод овог пасуса видимо сребрни динар краља Милутина:

На предњој страни динара представљен је Христос на престолу. На стражњој страни представљен је краљ са симболима своје власти. На обе стране видимо и приказ љиљана. На предњој страни љиљан се налази са обе стране Христа. На стражњој љиљан се налази на врху жезла које се налази у десној руци краља. На глави краља је и краљевска, љиљанова круна. Краљ Милутин је владао и данашњом Херцеговином. Његов старији брат Драгутин владао је и областима Соли и Усоре, тј. данашњом сјеверном Босном. У то вријеме банови Босне држали су данашњу централну Босну и дио данашње Босанске Крајине.

Оно што је апсолутна непознаница у нашим народним масама, а због њих и пишем овај и сличне текстове, јесте чињеница да су симбол љиљана користили и српски деспоти. На слици испод видимо печат са повеље деспота Стефана Лазаревића манастиру Милешеви око 1414/1415. године. Повељу је описао и објавио Андрија Веселиновић у стручном часопису Стари српски архив, II, 2003. године. Стални издавачи часописа су  Филозофски факултет у Београду и Филозофски факултет у Бањој Луци, док се зависно од издања до издања, јављају и други суиздавачи.

Веселиновић је овако описао деспотов печат: „Диск печата је од жутог воска, али је аверсна површини преливена воском црвене боје. На аверсу су утиснути хералдички симболи, уоквирени кружном легендом пречника 7 цм. У средини су елементи грба који симболизују јединство грба Немањића и Лазаревића: шлем са плаштом и роговима који се врховима скоро додирују, а између рогова је двоглави орао Немањића. Са обе стране шлема, у пољу је по један љиљан, а у подножју је тространи штит, подељен косом гредом, са по једним љиљаном у свакој половини. Печат са истим или сличним хералдичким елементима Стефан Лазаревић је примењивао од свог проглашења за деспота. Први је на повељи Дубровчанима из 1405, а последњи пред смрт на повељи за Лавру св. Атанасија од 20. јануара 1427.“

Текст кружног натписа гласи: „У Христа Бога благоверни и христољубиви господин Србима и Подунављу деспот Стефан.“

Што се тиче љиљана на деспотову печату, можемо претпоставити да поред симбола власти дароване од Бога, они можда симболишу и везу са Котроманићима. Они су ипак носили титулу краља Срба, док је Стефан Лазаревић био деспот. Деспот Стефан у неким повељама се титулише као „господар свих Срба и Подунавља“, док у некима титула му гласи „господин Србима.“ То можда има везе са борбама у држави Котроманића за власт и промјенама на краљевском трону. Ту мислим на борбу између краљева Стефана Остоје и Стефана Твртка II Котроманића.

Како год да било, чињеница је да симбол љиљана није никакав непознаница међу српским владарима у средњем вијеку. Тај симбол се користио попут других симбола и уз крст, орла, двоглавог орла, један је од највише коришћених симбола. Љиљан је симбол Богородице, а у средњем вијеку био је и симбол власти дароване од Бога.

Слични текстови

РЕВОЛУЦИОНАР ПОД КРСТОМ: Ивица Марушић Ратко

Напомена: Ово је први у серији текстова о личностима и догађајима из Другог свјетског рата, са акцентом на подручје Козаре и Босанске […]

Насловна Разно 14. августа 2020
ПАМТИШ ЛИ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Илиндански покољ

У прољеће и љето 1941. године, усташе организују народне зборове по градовима и варошима Босанске Крајине. Главни гост и говорник на тим […]

Коментари

Напиши коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Срби у БиХ

Скорашњи чланци

Скорашњи коментари

Архиве

Реклама по избору