Геноцид над Србима у Независној држави Хрватској (1941-1945), спроводио се и насилним прекрштавањем у римокатоличку вјеру. На тај начин се настојала спровести једна од три замисли хрватске државе при рјешавању српског питања у НДХ (трећину побити, трећину асимиловати, трећину протјерати), како би Срби били збрисани са лица земље. Ипак, Срби су и у тим тешким временима свој пркос исказивали и тако што су хостију (бесквасни хљеб), коју су добијали од римокатоличких свештеника приликом насилног прекрштавања, првом приликом избацивали из уста.

Након страшних Илинданских покоља српског становништва на просторима тадашње хрватске државе 1941, услиједила је једна од геноцидних наредби о прекрштавању православних Срба. Треба напоменути да је на просторима данашње БиХ, који су се налазили у НДХ, поред римокатоличења било и насилне исламизације српског становништва.

Село Шурковац припадало је тадашњој општини Љубија у срезу Приједор. Прије другог свјетског рата, љубијски православни свештеник Живко Даниловић(1895-1941), који је био заслужан за изградњу православне цркве у Љубији, радио је на изградњи братских односа између Срба, муслимана и Хрвата на подручју љубијске општине. У хрватском селу Шурковцу је организовао изградњу школе,  али све то га није спасило мученичке смрти крајем маја 1941. године.

Оно Срба у Љубији што је преживјело ликвидацију крајем јула и почетком августа 1941. године, углавном жене и дјеца, 6. септембра упутили су се у село Шурковац на прекрштавање: „Руку са три прста ставили су на неку католичку књигу на латинском језику и за жупником су говориле неке непознате речи. Затим су причешћени са хостијом. По изласку из цркве све жене су као по договору избациле хостију из уста. После завршеног церемонијала жупник им је одржао кратку придику о томе шта значи католичка вера и црква.“

Организатор прекрштавања Срба у Шурковцу био је фра Босиљко Губић. Овај хрватски свештеник учествовао је и у организовању хрватске усташке милиције у Шурковцу. Послије рата осуђен је на 13. година затвора, а након уложене жалбе казна му је продужена на 15 година затвора. Због доброг владања је помилован, па је изашао на слободу 1956. године, тј. након 11 година робије. Губић је тада имао 48 година.  Не могу се отети утиску да је ово премалена казна за учествовање у геноциду над српским народом. Један добри пастир, прота Живко Даниловић, платио је своје човјекољубље животом. Са друге стране, учесник у геноциду над Србима и духовни вођа усташа у Шурковцу, одробијао је свега 11 година. Иначе, Шурковац је био једно од малих, али жилавих усташких упоришта у срезу Приједор.

Прекрштени Срби, они који су преживјели геноцид у хрватској држави, вратили су се својој православној цркви. Некима пак ни прелазак на римокатоличанство није спасило живот. Представници Римокатоличке цркве код Хрвата,  до данас се званично нису извинили српском народу за геноцид у којем су учествовали њихови свештеници и фратри, али и њихови вјерници.

Извор за насловну фотографију: Википедија