ЦРТИЦЕ О СРПСКОМ ИДЕНТИТЕТУ У БиХ: Заставе буне у Посавини 1858.

Категорија: Насловна Разно

Због насилног скупљања десетине и трећине од хришћанских сељака у БиХ, често је долазило до избијања сеоских буна. Муслиманске аге и бегови злоупотребљавали су своје положаје и овлашћења у жељи за стицањем што већег добитка. Поред тога, виђенији хришћани или они који су дизали глас против терора муслиманске властеле, бивали су хапшени, затварани, мучени а многи и убијани. Сви ови разлози довели су и до буне сељака у Посавини 1858. године. Народ је ову буну назвао „протином буном“ по проти Стевану Аврамовићу.

Оно што нас занима овом прилоком, јесу симболи тј. натписи на заставама устаника. Устаници су образовали неколико устаничких логора. Главни логор био им је у Шамцу на Сави. Међу њима виорило се неколико застава с натписима: „Св. Саво, просветитељу српски“, „Св. Ђорђе, победоношче велики“ и „Да Бог живи султана Абдул-Меџида и Хати-Хумајун“.

Видимо да су сељаци, иако су се побунили због економских разлога,  били свјесни свог народног и вјерско идентитета и да су га истицали на својим заставама. Ово је важно због данашњих приговора неких историчара, како бошњачких и хрватских, тако и појединих српских, да су сеоске масе у БиХ током XIX вијека биле у националном погледу несвјесне или да су пак себе сматрале Бошњацима, Босанцима, Власима, итд. Они који на своје ратничке заставе извезу име „просветитеља српског“ не могу видјети себе само као класни сталеж, него и као припаднике народа у којем је рођен Растко Немањић (Св. Сава).

Султан Абдул-Меџид заслужио је своје мјесто на заставама посавских сељака због својих покушаја да реформама олакша живот хришћанске раје у БиХ. Такође, устаници су овим хтјели да покажу да не устају против владиних снага, већ против муслиманских ага и бегова и њихове тортуре. Хати-Хумајун био је закон донесен 1856. године. Њиме је гарантована једнакост између муслимана и хришћана у БиХ. Буна сељака у Посавини на крају је скршена, чиме је продужена агонија хришћанске раје.

 

Текст први пут објављен 20. јуна 2017. на сајту Срби у БиХ.

Слични текстови

ПАМТИШ ЛИ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Илиндански покољ

У прољеће и љето 1941. године, усташе организују народне зборове по градовима и варошима Босанске Крајине. Главни гост и говорник на тим […]

Да је било више Смаила, не би било геноцида над Србима у Приједору 1941-1945.

Током Другог свјетског рата на подручју среза Приједор, у геноциду је страдало преко 5000 српских цивила. Од тога броја преко 1000 српске […]

Коментари

Напиши коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Срби у БиХ

Скорашњи чланци

Скорашњи коментари

Архиве

Реклама по избору