Илиндански покољ на Заједницама код Козарца

Категорија: Други свјетски рат Насловна

Козарачке усташе су међу првима почеле са масовним покољем Срба на подручју Приједора. Још прије Илинданског покоља[1] српског становништва у Приједору ( од 31. јула до 2. августа 1941.), усташе из Козарца вршили су притварање, пљачкање и убијање српских сељака.

Током Илинданског покоља, према процјенама на основу докумената НДХ и њемачке војске, на подручју среза Приједор ликвидирано је око 1500 Срба. Усташе из Козарца убиле су неколико стотина Срба и њихова тијела покопали у гробницу на локалитету Заједнице у близини Козарца.[2] У изјавама свједока наводи се цифра од 300-350 убијених Срба на Заједницама: „Усташки бандити знали су шта раде. Они су напросто код нас замамили читаво становништво нашега краја, јер када су ове прве хапшенике хтјели пустити кући рекли су им ‘да се ништа не требају бојати, те да слободно остану сви код својих кућа и да им се никоме ништа неће и не смије догодити. Напротив томе свему догодило се нешто сасвим друкчије, што нико од нашега народа није могао помислити да ће се приступити томе крволочном убијању мирног становништва. Једног дана почетком августа исте 1941 г. зашле су усташе по свим нашим околним српским селима и покупили све људство које се налазило код кућа, затим све Србе из Козарца и затворили их у један велики мрачни подрум… док их нису накупили око 350 а може бити и више. Бивали су пребијани на сваком кораку уз страховите погрде, док их једног поднева нису повезали и отјерали онако свезане на станицу Козарац… они су ове људе хтјели отјерати некуд даље, али пошто тога часа није било воза, онда су их затворили у једну велику шталу одакле су њих по 20 изводили и на пољу званом ‘Заједнице’ на звјерски начин сјекиром поубијали.“[3]  Тачан број страдалих Срба на Заједницама вјероватно неће никад бити познат. Максималне процјене иду до око 487 побијених и закопаних Срба на овом локалитету. Страдали Срби били су из сљедећих села: Бабићи, Балте, Бистрица, Дера, Доњи Гаревци, Доњи Орловци, Ламовита, Гаревци, Јаруге, Камичани, Козарац, Петров Гај, Трнопоље. Многи од злочинаца беху дојучерашње комшије побијених Срба.

Од усташа који су учествовали у овом злочину свједоци су препознали слиједеће: таборник Мујагић, Хусејин Мелкић усташки ројник из Козаруше, Јозо Шумахер из Омарске, Јозо Грга из Ивањске, Фердо Петров Тукерић из Камичана, Мухарем Мехин Кркић из Козарца, Ибрахим Мемић из Приједора, Мујо Мустафин Бешић из Козарца, Мујо Ћустић из Козарца, Хасан Муртић из Козарца, Мујо Ризвић из Камичана, Бего Карабашић из Козарца, Мустафа Мелкић из Козаруше, Касим Мујић из Брђана, Хасан Чолак звани Реман син Салихов из Брђана, Хусејин Мујић из Брђана, Хусе Ибрић из Брђана, Зајим Муртић из Козарца, Алија Талић из Козаруше, Тале Деумић из Козаруше, Салих Ћускић из Трњана, Суљо Кусуран из Козарца, Хајдер Сушић из Козаруше, Мујо Мустафин Хушић из Козаруше, Марко Стипић из Јаруга, Иван Спхар из Јаруга, Руде Јозин Флекач из Јаруга.[4]

Преживјели свједоци су казивали након рата о крволоштву појединих усташа из Козарца и околине: „Осман Омеровић он је онда за време покоља раставијо на једну страну Србе а на другу муслимане и муслиманима дали су пушке а исти су убили Милоша Алексића из Ђорђе Поља (данас дио села Трнопоља – прим. аутора)… Асиб Карарић, Мујо Карарић, они су из општине Козарачке одали су по селу Ђорђе Пољу и носили крваве сјекире по селу. Они су тражили по селу људе… Реџо Карарић он је сјекао православне људе на Заједници исто је из Козарачке Општине. Бејдо Ирмић, сјекао је наше људе то. ј. православне на Заједници за време покоља, и Мујо Чавушевић, који су за паре сјекли, исти су из Козарачке Општине.“[5]

[1]  У народу је остао овај назив за масовне ликвидације српског становништва на простору читаве НДХ, крајем јула и у првим данима августа 1941. године. О томе погледати у: В. Адамовић,н.д.; B. J. Bokan, Srez Sanski Most u NOB 1941-1945. godine, Sanski Most, 1980; S. Skoko, Pokolj hercegovačkih Srba ’41, Beograd, 1991.

[2]М. Љубичић, Страдање цивилног становништва општине Приједор у периоду од 1941-1942. године, Годишњак Музеја жртава геноцида, Београд, 2014, 21-32.

[3] АБиХ, ЗКУЗ, К. 171, Записник састављен 30. откобра 1944. године у Козарцу, срез Приједор, ЗКУРЗ Инв. број 4451.

[4] АБиХ, ЗКУРЗ, К. 171, Записник састављен 22. јула 1946. године у Приједору, ЗКУРЗ, Инв. број 56176.

[5] АБиХ, ЗКУРЗ, К. 166, Записник састављен 29. откобра 1944. године у Орловачи, срез Приједор, ЗКУРЗ, Инв. број 6061.

Насловна фотографија: Одвођење Срба под Козаром у логор (ЈУСП Доња Градина, ЗФ-06222/46).

Слични текстови

Прилог истраживању погибије Младена Стојановића

Прекретница између односа партизана и четника било је убиство др Младена Стојановића. Наиме, након оштенародног српског устанка и јединственог дјеловања устаника на […]

Теорија о „геноцидности“ Републике Српске, наставак је геноцида над Србима

Скоро да нема Србина који се не увриједи када му неко каже да је Република Српска „геноцидна творевина“. То дефинитивно јесте увреда, […]

Срби у БиХ

Скорашњи чланци

Скорашњи коментари

Архиве

Реклама по избору