Многи аутори разних професија из већег беха ентитета, настоје да оправдају потезе муслиманских и хрватских сепаратиста у БиХ почетком деведесетих година прошлога вијека. Један од њих је и Месуд Шадинлија са Института за истраживање злочина против човјечности и међународног права. Занимљиво да се овај аутор, као и многи други, позивају на законе и Устав, али заборављају прегласавања српских представника и једностран пут ка сепаратизму муслиманских и хрватских политичких представника.

У овом тексту осврнућемо се на питање Купреса и почетка сукоба на том простору како их види Шадинлија у својој књизи „Između pravde i realpolitike – Odnos mirovnih planova i vojnih operacija u Bosni i Hercegovini 1992-1995.“

На страни 153 поменуте књиге, Шадинлија о Купресу пише:

„S obzirom na rezultate izbora i apsolutnu pobjedu SDS-a u općini Kupres, HDZ je paralelne odbrambene pripreme započeo u septembru 1991. godine osnivanjem Kriznog štaba, iz kojeg je mjesec dana kasnije izdvojen Operativni štab Teritorijalne odbrane, koji je tajno radio do izbijanja rata. Kao što smo to istakli u poglavlju o elementima oružanih snaga na teritoriji Bosne i Hercegovine prije početka agresije, uprkos činjenici da je punu kontrolu nad OpŠTO Kupres i njenim snagama imao SDS, i mada su odbrambene pripreme HDZ-a bile tajne i formalno ilegalne, one su provođene na konceptu i po doktrini organizacije TO Bosne i Hercegovine, pa su tako najčešće i nominovane.“

Дакле, у Купресу је СДС на изборима добио апсолутни власт, што значи да су Срби били апсолутна већина становништва у тој општини. И онда се против воље народа организују „одбрамбене припреме“ које Шадинлија сматра легитимним у борби против наводне агресије. Тако су Срби из Купреса постали агресори на Купрес.

Такође, Шадинлија у својој књизи на више мјеста пише о наводном договору руководства Србије и Хрватске о подјели Босне и Херцеговине. Чак каже како се Срби и Хрвати нису могли договорити коме ће припасти територија Купреса. Међутим, чим се мањински Хрвати организују против српске већине у Купреса то је за Шадинлију легитимна одбрамбена снага. И наводни договори Срба и Хрвата се заборављају. Имајући у виду да су муслимани и Хрвати на почетку грађанског рата у БиХ били савезници, јасно је зашто Шадинлија брани паравојне формације хрватског становништва на том простору.

На сљедећој 154 страни, Шадинлија открива против кога су се војно организовали Хрвати на Купресу:

„I druga strana vršila je pripreme. Na području Kupresa, Bugojna i Donjeg Vakufa djelovala je 19. partizanska brigada 30. partizanske divizije JNA, čiji su dijelovi tokom prethodne godine iz Slovenije predislocirani u Bosnu i Hercegovinu i ušli u sastav banjalučkog 5. korpusa JNA. Komandno mjesto brigade bilo je u Koprivnici kod Bugojna. Snage jačine tri čete mobilisane su 23. marta, kao jezgra za formiranje bataljona u rejonima Kupresa, Bugojna i Donjeg Vakufa. Na ovo područje je 31. marta stigao i ojačani bataljon iz sastava 11. mtbr kninskog 9. korpusa JNA. Bataljon je bio ojačan haubičkom baterijom 105 mm (6 oruđa) i vodom topova ZIS 76 mm (3 oruđa). Ukupno brojno stanje ovog bataljona bilo je 328 ljudi.“

На основу овога можемо закључити да Шадинлија ЈНА, тада једину легитимну војну силу у Југославији, а тиме и БиХ, сматра непријатељском страном. Тиме он локалне ТО формације, које организују припадници муслиманског и хрватског народа, покушава да стави изнад ЈНА и да им да легитимност. Али, из овога се јасно види да је ријеч о нелегалним сепаратистичким формацијама.

Када говори о борбама око Купреса почетком априла 1992. године, на странама 154 и 155 Шадинлија пише:

„Po otpočinjanju borbenih dejstava na  području Kupresa angažovani su i dijelovi snaga TO okolnih većinski hrvatskih općina, snage HOS-a i dobrovoljačke jedinice iz okruženja. Na bojištu su bili prisutni i djelovali dijelovi jedinica Hrvatske vojske.“

Дјеловање хрватских ТО (читај паравојних сепаратистичких снага) из других подручја са хрватском већиним, за Шадинлију је легитимно, али није легитимна ЈНА. Још лицемјерније Шадинлија се поставља према снагама ХОС-а са подручја Хрватске и БиХ (јединица која је његовала усташку традицију из Другог свјетског рата) и војним јединицама Републике Хрватске. Умјесто да Шадинлија констатује да је Хрватска извршила агресију на Купрес, он све те снаге види као борце против српске агресије у општини са српском већином. Овдје су чак и проусташке снаге биле легитимне ако су се бориле против српског народа и заједничке државе. Слично као данас у Украјини, гдје се неонацистички батаљони боре за демократију.

Шадинлијина књиге препуна је сличних описа и дефиниција. Он чак даје предност крњој ТО СР БиХ у односу на ЈНА. Тамо гдје су Срби већина и гдје је ТО под српском управом, за Шадинлију су нелегитимне снаге агресора. У општинама са муслиманском и хрватском већином ТО су снаге одбране. Ово је само један примјер у којем стручњаци из већег беха ентитета гледају на прошли грађански рат у БиХ. То нам даље показује, да су изгледи око објективног тумачења догађаја из протеклог рата немогући. Имајмо ово на памети када чујемо гласове о писању и учењу некакве заједничке историје у БиХ. То је немогуће!