У августу 1992. године, након што је група британских новинара обишла Сабирни центар Трнопоље, свијет је обишла фотографија веће групе муслиманских избјеглица иза бодљикаве жице. Западни медији су на сва звона разгласили да се у Европи догађа нови холокауст. Овог пута муслимани су нови „Јевреји“, а Срби су нови „нацисти“. Истина, британски новинари који су разговарали са муслиманским избјеглицама и направили прилог, нису тада тврдили да је Трнопоље „логор смрти“ или „концетрациони логор“. Чак су критиковали друге који су њихове слике и извјештаје користили као доказ новог холокауста, ипак нико од њих током рата у БиХ није испричао пуну причу о Трнопољу и бодљикавој жици коју су снимили, а која није била дио наводног логора.^[1]

Снимак мршавог и болесног Фикрета Алића, којег су они снимили кроз бодљикаву жицу, обишао је насловне стране свјетских новина и поткријепила причу о наводном холокаусту. Сви су прећутали да је бодљикава жица ограђивала простор поред сабирног центра у Трнопољу и у тај простор ушли су британски новинари и одатле снимали и разговарали са муслиманским цивилима у сабирном центру.^[2] У тој екипи гдје су били британских новинари налазио се и фотограф Ранко Ћуковић, али за разлику од њих, он је ушао у сабирни центар Трнопоље и фотографисао затечено стање. Фотографије које је тад направио бацају потпуно другачије свијетло од фотографија британске екипе која је ушла у ограђен простор и снимала из њега. На његовим фотографијама виде се људи који спремају ручак, сједе испод шатора, а неки од њих се и осмјехују.

На фотографији коју доносимо у наставку чланка, виде се људи који се слободно крећи и унутар и изван Сабирног центра и кувају ручак:

Фото: Ранко Ћуковић

Нећемо тврдити да је овим људима било лако у Сабирном центру Трнопоље и да су имали све што им је било неопходно за нормалан живот, али свакако да ова фотографија баца потпуно другачије свијетло на причу о „злим Србима“.

Тадашњи заговорник војне акције против Срба и лидер британске партије Либералних демократа Педи Ешдаун (Paddy Ashdown), посјетио је Трнопоље неколико дана након поменуте групе британских новинара. У британским Независним новинама (The Independent) од 13. августа објављени су његови утисци о ономе што је видио у Трнопољу и између осталог је забиљежено да муслимански цивили долазе у Трнопоље да се склоне од муслиманских екстремиста који их тјерају у рат, али и да су српски екстремисти знали упасти у сабирни центар и злостављати затечене муслимане. Ипак, закључио је, да је сада стање боље.^[3]

Постоје и муслимански извори на основу којих видимо да су у Трнопоље муслимански цивили добровољно одлазили из непосредних ратних зона како би тамо нашли уточиште: „Неко је пронио информацију како је у Трнопољу све слободно, како народ мирно живи у својим кућама, па се, ето, може ићи доље. Ту ми одрасли рекосмо да жене и дјеца, и старије особе, крену назад, у Козарац, па ће некако до Трнопоља, и они тако урадише… Била је недјеља, 31. мај 1992. године. Били смо узнемирени. Шта да радимо? Већ смо се договорили да идемо у Трнопоље.“^[4]

Ипак, након што је у свијет отишла непотпуна прича о Трнопољу, антисрпска пропаганда поприма масовне размјере линчовања читавог једног народа. Владе западних земаља одлучиле су се више укључити у грађански рат у БиХ, а западни новинари су се утркивали који ће у својим текстoвима боље дочарати наводни нови холокауст.^[5] Чак су и неке свјетске хуманитарне организације узеле учешће у доказивању новог холокауста, са главним ослонцем на извјештаје са подручја Приједора. Хуманитарна организација „Љекари свијета“, искористила је фотографију из Трнопоља на којој се у крупном плану види мршави Фикрет Алић кроз бољикаву жицу ограђеног простора у којем су се налазили британски новинари. Ради јачег утиска додали су и стражарску кулу каква је коришћена за осигурање логора у Другом свјетском рату и у својој кампањи „Стоп етничком чишћењу у бившој Југославији“, током 1993. израдила неколико стотина хиљада постера уз коментар „Логор за пречишћавање етничких група, је л’ вас то подсјећа на нешто?“ Ти постери пољепљени су по зидовима већих градова у Француској.^[6] Индикативно је, да је оснивач и предсједник поменуте организације био Бернар Кушнер, француски доктор и политичар јеврејског поријекла ненаклоњен српском народу. Сумњичи се, да је током његовог вођства цивилне мисије Уједињених нација на Косову и Метохији (1999 – 2001), знао и толерисао албанске злочине над српским становништвом.^[7]

 

[1]“A year after the ITN pictures were first broadcast, Penny Marshall reacted to the suggestion that her report might have been sensationalist: ‘I bent over backwards, I showed guards – Bosnian Serb guards – feeding the prisoners. I showed a small Muslim child who had come of his own volition. I didn’t call them death camps. I was incredibly careful, but again and again we see that image being used.’ (Independent, 5 August 1993) Despite her plea of objectivity, however, she did not explain how ‘that image’ of Fikret Alic behind barbed wire had been produced by her team.” – T. Deichmann,  “The picture that fooled the world“, Living Marxizm, februar 1997. Доступно на: http://web.archive.org/web/19991110185707/www.informinc.co.uk/LM/LM97/LM97_Bosnia.html.  Приступљено 9. 12. 2022.

[2] Исто.

[3] „Yet his impressions of Trnopolje, described in the Independent on 13 August 1992, struck a more sober note at a time of widespread hysteria about the camp: ‘They have gathered here because they have to go somewhere. Their houses have been burnt and their lives threatened. Muslim extremists pressurise the men to join up with the guerrillas, so they have come here for safety. But on most recent nights the unprotected camp has been raided by Serbian extremists who beat them, rob them of what little they have left and, it is claimed, rape the women. Things are better now.’“ – T. Deichmann,  “The picture that fooled the world“, Living Marxizm, februar 1997. Доступно на: http://web.archive.org/web/19991110185707/www.informinc.co.uk/LM/LM97/LM97_Bosnia.html

[4] N. Mujaknović, Zločin s predumišljajem: 197 dana u logorima Omarska i Manjača, drugo izdanje (Sarajevo: Dobra knjiga, 2019) 32-35.

[5] Петер Мас (Peter Maass) који је писао за Вашинготн Пост (The Washington Post) чланке пуне лажних и непровјерених вијести, након рата написаће и књигу у којој ће изнијети нетачне и србофобне податке о чишћењу трећине Хрватске и чишћена Босне од стране српских снага: „Stage Two in the creation of Greater Serbia—an age-old nationalistic dream of extending Serb control into large parts of Croatia and Bosnia—is different from Stage One. The campaign in Bosnia is far bloodier, as though the efforts in Croatia were a mere warm-up for the main event. Mass torture. Mass executions. Mass rapes. By the time the cleansing in Bosnia is finished, by the time Bosnia itself is finished, at least 200,000 people will be dead, several million will be homeless, and the world will be at a loss to understand what happened or what should have been done to stop it.“ или потпуно лажне информације да је за само 72 часа у Козарцу убијено 2.500 муслимана: „At least 2,500 civilians were killed in Kozarac in a 72-hour period. It was a slaughterhouse. The survivors were sent to the prison camps I wanted to visit.“ – P. Maass, Love Thy Neighbor: A Story of War, (New York City: Alfred A. Knopf, 1996). Цитирани одломци доступни на: https://archive.vanityfair.com/article/1996/3/bosnias-ground-zero. Приступљено 10. 12. 2022. Ерик Марголис (Eric Margolis) који је писао за Торонто Сан (The Toronto Sun), тврдио је да је некакав српски нацизам старији од њемачког нацизма: „Serb slav nazism began around 1900 and flourished in the 1920’s after the creation of unstable, multi-ethnic Yugoslavia. Numerous influential Serb writers and academics, notably Vaso Cubrilovic and Radivoje Pesic, proclaimed Serbs racial supermen, and Serbia the true cradle of western civilization.“ – E. Margolis,  „Bosnia Holocaust Had Roots In Serb Nazi Movement”, The Toronto Sun, 12. Decembar 1996. Доступно на: http://www.twf.org/News/Y1997/SerbNazi.html.       Приступљено  10. 12. 2022.

[6]Постере је пратио и текст: „Етничко чишћење подразумијева логоре, силовања, убиства, смртне казне и масовну депортацију несрпског становништва Босне и Херцеговине и Сарајева. Српски националисти тјераће своју убилачки настројену идеологију до самог краја…“  – Закључни Извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периоду 1991-1995. године…, 476.

[7] „Келок: Кушнер је мора да зна о злочинима на Косову“, Политика, 21. 12. 2010. Доступно на: https://www.politika.rs/scc/clanak/160832/%D0%9A%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BA-%D0%9A%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%B5%D1%80-%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D0%B7%D0%BD%D0%B0-%D0%BE-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83 приступљено 11. 12. 2022.