Нушић се данас најчешће спомиње када треба напасти или исмијати власт. Често га цитирају и медији људскоправашког карактера који у начелу презиру сваки национализам, а највише српски. Па ево нешто о Нушићу као српском националисти:

„Почетком октобра 1908. године Аустроугарска је објавила припајање Босне и Херцеговине. У Србији се схватило да се на тај начин учвршћује на Балкану, па је тиме постала главна препрека националног уједињења. Народ се готово тренутно нашао на улицама. А један од противника био је Бранислав Нушић, у то вријеме новинар ‘Политике’. Па још када се 8. октобра у ‘Политици’ нашао уводни текст који је потписао Јован Дучић, а под насловом „Отаџбина је у опасности“, с позивом да сви Београђани дођу на збор, право код Кнежевог споменика, тешко да је било некога ко се није одазвао.

Кад се тај број „Политике“ нашао у рукама колпортера, Нушић је већ имао спреман план. Из тадашње редакције, која се налазила на Теразијама, с групом истомишљеника, кренуо је ка споменику. Да не иду тек тако, неприпремљени, побринуо се келнер Андрија из кафане ‘Балкан’. Кад је чуо да се испред ‘Политике’ окупљају демонстранти, ‘бацио је сервијету, скинуо белу блузу, натакао шешир на главу, оставио ненаплаћене цехове, дохватио онај општински добош и полетео пред ‘Политику’.

Немилице се ударало у добош, однекуд се створила и застава, што је привлачило људе. Тек, Нушић је пред споменик стигао с више од две стотине људи у пратњи. Одржао је говор, позвао све да се уједине и умру за отаџбину. Све уз пратњу добоша који је бесомучно ударао Андрија келнер. Уприличено је уписивање добровољаца за упад у Босну, а заинтересованих није мањкало. Опет уз непрестану лупу добоша. Био је то звук на који је највећи број грађана навикао од малих ногу, било да се нешто објављује или наређује.“ (Политикин Забавник од 10. 7. 2020.)

На Нушићевом случају могу учити и сви они критичари власти који у својој критици заступају ставове наших непријатеља. Није проблем здрава критика ако останеш вјеран отаџбини и народу. Дакле маните се парола „сви смо исти“, „није битна нација“ итд. Нушић вам говори да је важно!