Пронађена фотографија прекрштавања Срба у Шурковцу 1941.

Категорија: Други свјетски рат Насловна

Уз помоћ пријатеља из Љубије код Приједора, успио сам доћи до фотографије на којој се налази група Срба присилно прекрштених у Шурковцу код Љубије. Фотографија је у власништву потомака љубијске породице Берета који су дали своју сагласност за објављивање поменуте фотографије и овом приликом им се захваљујем на томе.

На полеђини фотографије налази се записано: „Усташе или тачније комшије муслимани и понеки Хрват побили су мјештане Љубије Срб, српске вјере, а жене и дјецу у Шурковцу прекрстили у католичку вјеру“ и са стране краћи натпис: „1941 покрштавање у Шурковцу“.

О страдању и прекрштавању Срба на подручју Љубије, писао сам у књизи „Усташка упоришта под Козаром“. На основу изворне грађе дошао сам до истог резултата. Наиме, у ливкидацији љубијских Срба највише су учествовали наоружани цивили, муслимани и Хрвати тј. комшије побијених и прекрштених Срба. Неколико дана прије почетка хапшења и ликвидације Срба, Љубију је 20. јула 1941. године посјетио Виктор Гутић, усташки повјереник за бившу Врбаску бановину и један од главних подстрекача геноцида над Србима Босанске Крајине. Србима је наређено да тога дана не смију бити на прозорима нити пред кућама. Маса муслиманског и хрватског становништва дошла је да види и чује Гутића. Према свједочењу оних који су слушали Гутићев говор, он је одприлике рекао: „Нећемо тора са три стада, хоћемо тор са једним стадом“ и затим додао „Удри Србина сјекиром по глави – никоме одговарати нећеш и ова ће земља желити да види Србина.“

„У исламској Љубији сви муслимани су га свечано дочекали. Гутићев ауто се зауставио пред кућом Мустафе Башића, трговца и усташе. У част Гутићевог доласка све зграде биле су окићене цвећем и хрватским заставама, а све куће окречене за тај догађај. Када је ауто стао, Гутић је изашао са фесом на глави и поздравио се са грађанством, а затим му је Башићева кћи Фикрета, сва у бело обучена, са букетом у руци одрецитовала једну усташку песму… После завршеног збора табор је одржао састанак заједно са саветодавцем Гутићем ‘како и на који начин треба уништити Србе.’ Положивши заклетву ‘да ће бити вечни чувари НДХ’, Хрвати муслимани исламске и латинске Љубије дали су уз то још и реч ‘да ће ликвидирати све што је српско’ додавши: ‘У нас, у НДХ, кад све очистимо од смрадљивих Срба, биће у земљи све само цвиће, и биће као у правој сретној земљи’“ –  Д. Страњаковић, Највећи злочини садашњице – Патња и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945 , Горњи Милановац-Приштина, 1991, 393-394.

Они Срби који нису побијени морали су отићи у Шурковац и прећи у римокатоличанство. Прекрштавање је почело у првој половини августа 1941. године на простору свих села љубијске општине и било је завршено до краја 1941. године. Преживјели Срби из Љубије, углавном жене са дјецом, отишли су 6. септембра 1941. у село Шурковац на прекрштавање. Процес превођења у римокатоличанство водио је фра Босиљко Губић. Обред прекрштавања изведен је овако: „Руку са три прста ставили су на неку католичку књигу на латинском језику и за жупником су говориле неке непознате речи. Затим су причешћени са хостијом. По изласку из цркве све жене су као по договору избациле хостију из уста. После завршеног церемонијала жупник им је одржао кратку придику о томе шта значи католичка вера и црква.“ ( Ј. Мирковића, Страдање Српске православне цркве у НДХ, Београд 2016, 411)

У том истом Шурковцу је прије рата, а уз помоћ и православног свештеника из Љубије Живка Даниловића, подигнута основна школа. Почетком рата проти Даниловићу је узвражено тако што је послао једна од првих жртава геноцида над Србима са подручја тадашњег Среза Приједор.

Фра Босиљко Губића је послије рата осуђен је на 13 година затвора, а након уложене жалбе казна му је продужена на 15 година затвора. Због доброг владања је помилован, па је изашао на слободу 1956. године, тј. након 11 година робије.

Прекрштени Срби, они који су преживјели геноцид у хрватској држави, вратили су се својој православној цркви. Некима пак ни прелазак на римокатоличанство није спасило живот. Представници Римокатоличке цркве код Хрвата,  до данас се званично нису извинили српском народу за геноцид у којем су учествовали њихови свештеници и фратри и њихови вјерници.

 

 

 

Слични текстови

Атила Хоаре од ликвидираних усташа у Приједору види цивиле

Није први пут да Марко Атила Хоаре, британски историчар који се бави истраживањем Другог свјетског рата на просторима данашње БиХ, доноси непровјерене […]

Критика Насловна 20. новембра 2023
Србофобија из уста једног Јеврејина: Срби као Хамас

На политичком и медијском небу српских земаља, прилично млако је прокоментарисана изјава Менахема З. Росенсафта (Menachem Z. Rosensaft), једног од првих људи […]

Критика Насловна 7. новембра 2023

Срби у БиХ

Скорашњи чланци

Скорашњи коментари

Архиве

Реклама по избору