Скоро да нема Србина који се не увриједи када му неко каже да је Република Српска „геноцидна творевина“. То дефинитивно јесте увреда, али је и много више од тога.

Свједоци смо да у комшилуку, али и свијету, многи политичари и политичке организације, НВО активисти, разни „борци за људска права“, „интелектуалци“, јавне личности, па све до обичних људи на друштвеним мрежама, Републику Српску сматрају „геноцидном творевином“. Уз то додају да је као наводно такву, треба укинути. Жеља за укидањем Републике Српске у себи крије намјеру за укидањем српске националне свијесту западно од ријеке Дрине, а у крајњем исходу и за физичко уништење или протјеривањем Срба.

Ову чињеницу је кристално јасно дефинисао Бранко Ћопић, кроз књижевни лик Стојана Кекића. Након што је побјегао са усташког губилишта и дошао у родно селу, Кекић размишља о ономе што му се догодило и долази до закључка: „Кад држава пропадне, Србин страда.“ Да је Ћопић апсолутно био у праву, видимо на примјерима из Хрватске, Федерације БиХ, Црне Горе, Косова и Метохије и сјеверне Албаније. Гдје год нема српске државе, Србин бива нападан, тучен, омаловажаван, уцјењен, невино оптужен, асимилован итд. А како би Србима било у унитарној БиХ, показују нам српска села по Федерацији која још немају спроведену електро и водоводну мрежу. Рјечито нам говоре и сви они коментари који нас пријетећи упозоравају „коме се не свиђа БиХ, пут под ноге“, али да из БиХ можемо понијети само блато на ђоновима ципела.

Један од задњих примјера замишљеног суживота на овим просторима, јесте истицање ратне заставе тзв. Републике БиХ, на јарбол изнад  стратишта Гаравице код Бихаћа уочи Илиндана када је обиљежено страдање Срба на том стратишту 1941. године. Ликвидацију Срба тада су вршили многи муслимани из Бихаћа и околине. Замислите да изнад неког стратишта гдје су убијани муслимани (данашњи Бошњаци) буде постављена српска тробојка. То би такође била провокација, али тако нешто не пада на памет ни највећим српским „шовинистима“, а камо ли некој локалној самоуправи.

Када вам кажу да је Република Српска „геноцидна творевина“, знајте да имате посла са усташом и нема потребе да даље расправљате. Јер, таквима смета било која територија на којој Срби врше било какву власт, па макар она била и партизанска из Другог свјетског рата. Усташка пропаганда је такве територије сматрала одметничким и злочиначким, иако су Срби након што су претрпили страшне злочине од својих комшија, пружали руку помирења и звали у заједничку борбу. Зато, не можемо се бољем надати ни од данашње антисрпске пропаганде, која српско „НИКАД ВИШЕ“ омеђено границама Републике Српске, види као посљедњу брану свога плана за уништење Срба између Уне и Дрине.