Бранко Ћопић је као активни учесник српског устанка против НДХ, црпио инспирацију за своје романе, приповјетке и пјесме из онога што је видио или чуо од својих сабораца. Иако његова дјела припадају књижевности, из њих се може научити или наслутити доста тога и од историјских догађаја. Зато покрећем серију текстова са главним насловом „АНТИФАШИЗАМ КРОЗ ЋОПИЋЕВО ПЕРО“, а састојаће се из одломака Бранкових романа и приповјетки везаних за Други свјетски рат. Насловна слика сваког одломка биће мурал посвећен Бранку Ћопићу у војвођанском селу Крајишник (општина Сечањ), аутора Ненада Стојкова и Милене Шкрбић.  Пред вама је први одломак из приповјетке „За својом војском“.

„На пролазу поред Савкине колибе, из колоне се одвоји висок, мало погурен борац широка пиргава лица. Једва додирнувши уску женину руку, без поздрава и без осмијеха, гледајући у страну од дјеце која му притрчаше, он промрмља тмурно и тихо:

– Савка, гледај да сачуваш макар једнога од њих двојице. Ето да нам бар једно дијете остане… Ми се повлачимо, а они су већ запосјели Рисову греду…

Опрезно, као да ће се опржити, отклонио је дјечје прстиће са својих чакшира и отишао уз колону придржавајући руком торбицу и марљиво потркујући да достигне своје мјесто.

Као да не разумије шта се то сад изненада десило, Савка је укочено гледала за мужем, а кад он замаче, поглед јој паде на два растужена дјечака.

– Макар једног од њих двојице! А кога? Та оба су једнака и једнако драга.

Плашила се да загрли дјецу и да им погледа у очи. Чинило јој се, опазиће и један и други шта она мисли и нијемо је прекорити:

– Зар ћеш мене оставити!…“