Стара Ријека је село насељено претежно Хрватима. Налази се између варошице Љубије код Приједора и Санског Моста. Данас је подијељено ентитетском границом између Републике Српске и Федерације БиХ. Већи дио села је у саставу општине Оштра Лука (раније Српски Сански Мост) у Републици Српској.

Хрватско становништво Старе Ријеке са одушевљењем је дочекало стварање Независне државе Хрватске. Оно ће се ставити на располагање новој држави, а сељани ће служити у усташким и домобранским јединицама. Пошто се налазило на важном путу, а и дио Рудника жељезне руде Љубија се налази на његовој територији, ово село је било важно и за Нијемце који су знали држати своје јединице у овом селу.

Ипак, највише зла по српски народ учиниле су домаће усташе, усташке милиције, „дивље усташе“, зависно од тога како се гдје називају. Усташе и домобрани из Старе Ријеке често су прискакали у помоћ и другим усташким упориштима, као нпр. Старом Мајдану и Љубији.

Српски партизани су у више наврата нападали на Стару Ријеку, али је она била често неосвојива препрека. Јединице 4. батаљона 1. крајишког НОП одреда, напали су ноћу 28/29. септембра 1942. године ово усташко-домобранско упориште. Успјели су да уђу у само село, потјерају усташе и домобране, али нису могли да освоје рудник. Утом је непријатељу стигла помоћ из Љубије праћена тенковима. Српски партизани су се морали повући.

До пред крај Другог свјетског рата трајале су борбе са усташама и домобранима, некад и Нијемцима из Старе Ријеке. Некад с више, некад с мање успјеха. Први масовни злочини усташа из Старе Ријеке почињени су крајем јула и почетком августа 1941. године. То је вријеме Илинданског покоља у Босанској Крајини, једног од најкрвавијих дијелова геноцида над Србима у 1941. години.

Неки од главних злочинаца из Старе Ријеке били су: Бегић Анте, Мађаревић Анте; затим из села Тисове усташе које су биле у Старој Ријеци: Чавловић Јаго и Бегић Мате.

Чавловић Јаго ће стати на чело усташа (усташка милиција) и водиће те усташке јединице из Старе Ријеке, Љубије и околних села у послиједњим борбама усташа и Нијемаца против партизана. Јагина милиција, како су се називале усташе под његовом командом, имаће у љето 1944. године између 400 и 500 бораца. У то вријеме водиће се завршне борбе на сектору Приједора и Санског Моста. Иако је било јасно да НДХ и Нијемци губе рат, усташама на овом сектору прилазило је све више бораца. Јагина милиција била је састављена углавном од римокатолика, док су муслимани са овог подручја (Љубије и околине) били највише у саставу Шефкине милиције.

Одани до краја НДХ, Јагине усташе доживиће исти крај као и ова злочиначка држава. У првој половини септембра 1944. године, Јагина милиција биће скоро потпуно ликвидирана приликом повлачења, са осталим непријатељским јединицама, од Љубије према Новом Граду.

Са друге стране, из Старе Ријеке имамо тројицу погинулих у партизанима. То су: Бујадило Пејо, ступио у НОБ 1944, погинуо 1944; Јакара Драгутин, ступио у НОБ 1942, погинуо 1943; Јакара Јозо, ступио у НОБ 1943, погинуо 1944. Поред ове тројице, још осам сељака из Старе Ријеке крај рата је дочекало у партизанским редовима. Кад ове бројке саберемо, видимо да је у партизанима било укупно 11 сељана из Старе Ријеке. Упоредимо ли ове бројке са неколико стотина у усташама и домобранима, јасно нам је каква је атмосфера владала у Старој Ријеци током Другог свјетског рата.

АУТОР: Борис Радаковић

Претходни текст у серији: УСТАШКА УПОРИШТА У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ: Врхпоље