Први украшени стећак датиран натписом јесте из 1391. године и то је споменик православне „монахиње Полихраније“ у Величанима у Поповом Пољу.[1] Полихранија се прије монашења звала Радача, била је кћерка Милтена Драживојевића и сестра жупана Санка по којем је породица названа Санковићи. У натпису се помињу и чланови православне породице Чихорићи, и на крају се спомиње краљ Твртко гдје се из натписа види да је он тада још увијек био жив „у дане господина краља Твртка“.[2] Господари Поповог Поља били су Николићи, потомци хумског кнеза Мирослава, рођеног брата жупана Немање.[3] Ово значи да је први датовани стећак са украсима израђен за једну монахињу православне српске цркве, а уједно ово је један од најопширнијих и најљепших епиграфских натписа босанске државе. Важно је напоменути и да најстарији стећци у облику сандука припадају Николићима, некропола у Врањеву Селу код Неума, рођацима Немањића.[4]

[1] Мarian Wencel, Ukrasni motivi na stećcima, Sarajevo 1965, 55.

[2] Г. Ж. Комар, Ћирилични натписи СтареХерцеговине (са прегледом крстова), Подгорица, 2016, 95.

[3] А. Ивић, Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд, 1991, 198.

[4] D. Lovrenović, Stećci – Bosansko i humsko mramorje srednjeg vijeka, Sarajevo, 2008, 38.