Трн је насељено мјесто у општини Лакташи у Републици Српској. Лакташи се граниче са општином Челинац на југу, општином Прњавор на истоку, општином Србац на сјевероистоку, градом Градишка на сјеверу и са градом Бања Лука на западу и југу. У краљевини Југославији територија општине Лакташи била је подијељена између срезова Бања Лука, Босанска Градишка и Прњавор. Трн је припадао општини Клашнице у срезу Бања Лука. Према попису становништва из 1931. године у општини Клашнице живјело је 3.985 православаца (Срби), 1659 римокатолика (највише Хрвати), муслимана 99, протестаната 16 и 96 других хришћанских конфесија.

У Трну је прије Другог свјетског рата постојала тајна усташка организација. Након пропасти Краљевине Југославије у априлу 1941. године и формирања Независне државе Хрватске, у Трну је формиран усташки табор (обухвата подручје једне оптшине). На челу табора је био таборник Марко Лагунџија. Његова десна рука био је усташки ројник (рој обухвата једно насеље или село) Анто Шалић. Првих дана постојања НДХ у Трну је петнаестак људи обукло усташку униформу и узело оружје. Неки од њих били су: Туњо Шалић, Миро Шалић, Ивица Биланџија, Петар Видовић, Анто Орловац, Владо Шалић, Илија Јурић, Петар Јурић и други. Ове усташе су злостављали српски народ у Трну и околним насељима: Лакташима, Клашницама, Јакуповцима итд.

У мају 1941. године усташе из Трна, Ивица Биланџија, Мирко Шалић, Владо Шалић, Петар Јурић и Илија Јурић, злостављали су и пљачкали српске куће у селу Јакуповићи. Изговор за пљачку је било тражење оружја у српским кућама. У љета 1941. године усташе из Трна издале су наредбу да Срби који хоће да живе у НДХ морају да пређу у римокатоличанство. У злостављању српског становништва учествовали су и жандари из Клашница и Лакташа. Међу њима најпознатији по злодјелима били су Мухарем Типура, Мухарем Челиковић и Мехмед Миљковић. На територији Трна и околине злочине су чинили и усташе из Маховљана под вођством Иве Перушића, а од тих усташа познати су још Мирко Челић и Иво Јурина.

Током 1942. године у Трну је формирана усташка легија у јачини око 60 усташа. Команданти су им били домобрански официри, али им свједоци нису упамтили имена. Од тих легионара свједоци су запамтили Петра Видовића, Пеју Томића, Перу Шалића, Јосу Матошевића, Илију Делића, Тому и Анту Орловца, Јуру Орловца, Стипу Томића, Тому Бјелића, Анту Миљановића, сви из Трна. Ова легија је дјеловала „по другим теренима и примјетили смо како својим кућама доносе опљачкане ствари“.

Половином марта 1942. године усташе из Трна, Јаблана, Буковице и Маховљана, домобрани из Клашница и жандари из Клачница, учествују у мањој офанзиви на источним дијелове Козаре. Том приликом  усташе из Трна пролазећи кроз „Лакташе-Ријеку“ чине мање злочина, а након њих наилез усташе из Маховљана и 15. марта 1942. године врше покољ над затеченим Србима: „Иза ових усташа ишле су њихове породице, па и оне пљачкале српске куће и пљачку односиле у своја села.“ Међу усташама из Маховљана било је и нешто Украјинаца (Галицијана).

Након велике офанзиве на Козару (10. јун – 18. јул 1942) па све до септембра 1944. године, на прсотору Трна и околине долазе Нијемци и тада је спласнуо терор локалних усташа. Наиме, Нијемци су обезбјеђивали војни аеродром у Трну. Партизанске снаге успјеле су 20. септембра. 1944. године, да у борбама за аеродром запале већи дио зграда. Нијемци су били приморано да 20/21. септембар напусте Трн, а партизансе снаге заузимају аеродром.

Ипак, крајем септембра 1944. године у Трн опет долазе усташе. У Лакташе су уз помоћ Нијемаца дошле усташе из „Црне легије“, њих око 400 на броју. Крајем септембра те усташе убијају 54 Србина из Лакташа и 16 Срба из Јакуповаца. У Трну је похватано 12 Срба и одведено у неки од логора гдје су страдали. Пошто је већина српског становништва била избјегла, избјегнуте су веће цивилне жртве.

Почетком марта 1945. године на овом терену су биле јаке усташке снаге. У Клашницама 600 усташа Пете бојне Десетог усташког здруга; Лакташима 150 усташа Прве бојне поменутог здруга и 32 оружника (жандара); Маховљанима 120 усташа истог здруга; Кобатовцима 400 усташа, у Трну 35 усташа.  Већина тих усташа била је са других подручја, док су локалне усташе и домобрани, изузев познатих злочинаца, настојали да се прикрију и као „цивили“ дочекају партизанске снаге.

Усташе у Трну, Лакташима и околним селима остаће све до пред крај Другог свјетског рата. Тај терен који је био веза између јаких непријатељских снага у Бањој Луци и Босанској Градишци, био је добро утврђен и брањен, те партизанске снаге нису успјеле да их држе под контролом све док се Нијемци, а са њима и хрватске војне формације, нису кренули повлачити са терена Бање Луке. Повлачење из Бање Луке кренуло је 21. априла 1945. године, а 22. априла Бања Лука ће коначно бити ослобођена. Како су се непријатељске снаге из Бање Луке повлачиле према Босанској Градишци, за њима су кретале и усташке формације из усташких упоришта на том путу. Подручје Трна и Лакташа напуштено је од стране усташа 22/23. април 1945. године.