Село Равска налази се у близини Љубије код Приједора. Дијели се на Горњу и Доњу Равску. У прошлости то су биле Латинска или Хрватска Равска и Српска Равска. Након успостављања НДХ почиње наоружавање хрватског становништва Равске и приступање сељака Равске усташком покрету чије ће средиште на овом простору бити у Љубији. Они ће узети активног учешћа у Геноциду над Србима у НДХ.

Усташе из Љубије су 3. августа извршиле покољ српског становништва у српском дијелу села Равске, а након тога убили и неколико Срба у селу Миска Глава: „… 3. августа 1941. година наишла је једна група усташа која је припадала усташком табору у Љубији, а којима се на челу ставио оружнички наредник и Љубији Посавац (у другим изворима се спомиње наредник Пушкарић „који је лично убијао људе“ – прим. аутора) родом из Горње Равске… Ова група усташа наишла је најприје на село Српску Равску, размиљело се од куће до куће и убијало становнике села гдје је кога затекла. На тај начин ови зликовци побили су 24 особе из Српске Равске… Послије овог злочина ова група усташа напустила је село Равску и дошла у село Миска Глава гдје су заклали три особе, и то Глигић Милоша, Зеца Николу и Малић Гавру сви из Миске Главе.“   Већина препознатих злочинаца у овој усташкој групи, били су комшије Хрвати из Равске.

Крајем марта 1942. године, борба око Љубије и њених села била је скоро свакодневна. Српски устаници су 29. марта одбили покушај усташа из Љубије и Тисове да пробију партизанску блокаду и помогну својим саборцима Равској. Штаб Првог батаљона Другог КНОП одреда, 4. априла упутио је проглас „СВИМА СТАНОВНИЦИМА ОПШТИНА ЉИБИЈА И СУХАЧА И СВИМ ПОШТЕНИМ МУСЛИМАНИМА И ХРВАТИМА!“ У њему се обавјештавају становници ове двије општине, да је село „Равска-Латин“ из одмазде запаљено. Даље се каже да су партизани водили братску политику: „На наш братски поступак и братске опомене, одговорено је са стране неких муслиманских и католичких села пљачком, паљевином и клањем српског становништва у селима Волар, Цикоте, Југовци, Миска Глава и друга… Сва села која судјелују у пљачки, паљењу и убијању невиног српског становништва, бити ће спаљена и неће остати ни камен на камену.“

Познате усташе и директни извршиоци Геноцида над Србима у НДХ из Равске били су: Јаго Чавловић из Горње Равске, Матан Бегић из Горње Равске, Бујадило Иво из Горње Равске, Гаврановић Стипо из Доње Равске, Родић Стипо из Доње Равске, Ковачевић Драгутин из Доње Равске, Павловић Стипо из Доње Равске, Павловић Јосо из Доње Равске, Мато Павловић из Доње Равске итд.

Без обзира на позиве српских устаника да престану са насртајима на српске животе и имовине и поред одмазде која је извршена над Равском, усташе ће до краја Другог свјетског рата имати своје упориште мећу становницима Горње Равске. Ово подручје ће коначно бити ослобођено кад и Љубија, током прве половине септембра 1944. године.

Аутор карте: Милица Краљ.

Карта преузета из: В. Адамовић, „Године страдања 1941/42.“, Приједор-Бања Лука, 2020.